PRAVOSLAVNI VERNICI SLAVE BADNJE VEČE I BOŽIĆ

Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za slavlje Božića – rodjenje Isusa Hrista, najradosnijeg hrišćanskog praznika.
Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se rođenje Spasitelja, čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena i kao najradosniji događaj u hrišćanstvu.
Po tradiciji porodice se večeras okupljaju oko trpeze, koja je raznovrsna, ali strogo posna, a zatim slede liturgije će biti održane u ponoć i sutra u pravoslavnim hramovima .
Ovaj praznik je i poslednji dan Božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika Rodjenja Isusa Hrista, praznik cele porodice, koja je tada na okupu.
U pravoslavne domove se na badnji dan unosi badnjak, po kome je praznik i dobio ime, a kome je pravoslavna crkva dala poseban smisao. Ime badnjak povezano je sa rečju „bdeti“, budući da se na taj dan bdelo čekajući rodjenje Spasitelja.
Prema drevnom obicaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića, kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.
Badnjak je po pravilu mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rodjen Isus.

Smisao Božića sastoji se upravo u tome da nam je Bogomladenac Hristos u događaju Svoga čudesnog rođenja jednom za svagda pružio mogućnost isceljenja od našeg delovanja nalik virusu i opet jedinstvenu mogućnost isceljenja našeg odnosa sa Bogom, tvorevinom i ljudima, poručio je u Božićnoj poslanici Patrijarh srpski Porfirije.
U pravoslavnim kućama Badnje veče je porodični praznik kada se ukućani okupljaju oko obavezno posne trpeze na kojoj su – posna jela.
Badnji dan i Božić obeležavaju 6. i 7. januara pravoslavni vernici koji poštuju stari, Julijanski kalendar.
Božiću prethodi četrdesetodnevni post, a na dan praznika trpeza je bogata.
Božić je porodični praznik i slavi se u kući. Smatra se da bi tog dana svi koji su tokom godine bili u svađi, trebalo da se izmire i oproste uvrede.
Pravoslavci mese česnicu i lome na onoliko delova koliko ima ukućana.
U česnicu se stavlja novčić od srebra ili zlata koji simbolizuje dar novorođenome Hristu, a veruje se da će onaj u čijem komadu bude novčić, naredne godine biti srećan.
Za bozicnu pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba Božić praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.
Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.
Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se po julijanskom kalendaru slavi i u ruskoj, gruzijskoj i makedonskoj crkvi, Jerusalimskoj patrijaršiji, a obeležavaju ga i Kopti