KO PRUŽA USLUGU NACIONALNOG SOS TELEFONA?
Specijalizovanu uslugu nacionalnog SOS telefona za podršku ženama žrtvama nasilja, država nije poverila jednoj od brojnih ženskih organizacija, koje više decenija funkcionišu u okviru Mreže „Žene protiv nasilja“, već novootvorenoj ustanovi, koja nije u stanju da na pravi način vrši pružanje ove usluge, ocenili su predstavnici beogradskog Autonomnog ženskog centra, koji su boravili u Leskovcu.
Potpisivanjem Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama, Srbija je preuzela obavezu formiranja i finansiranja nacionalnog SOS telefona za podršku ženama žrtvama nasilja.
Specifičnost ove usluge ogleda se u tome što žena, pozivajući SOS telefon, može ostati anonimna i dobiti podršku i sve relevantne informacije u poverljivoj formi, što je posebno važno kada je poverenje žene u institucije narušeno.
Prema rečima Vedrane Lacmanović ispred Autonomnog ženskog centra iz Beograda, sam proces formiranja nacionalnog SOS telefona 2018. godine i dodeljivanja ove specijalizovane usluge određenoj organizaciji, nije bio u potpunosti transparentan, niti jasan akterima uključenim u ovaj process.
Decenijama unazad, ovu najstariju uslugu za žene žrtve nasilja u Srbiji, pružaju isključivo specijalizovane organizacije civilnog društva, bez ikakve finansijske podrške države.
Inače, Mreža “Žene protiv nasilja” broji više od 30 organizacija.
