DANAS JE DEČIJI PRAZNIK VRBICA

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Lazarevu subotu, praznik u narodu poznat kao Vrbica, posvećen sećanju na poslednje čudo Hristovo pred nedelju stradanja, smrt i vaskrsenje Ova svetkovina se obeležava poslednje nedelje Časnog posta i posvećena je uspomeni na vaskrsenje Lazara. Tada je Hristos, prema predanju, vaskrsao Lazara iz Vitanije.
Ovaj praznik se uvek proslavlja u pretposlednjoj nedelji Velikog vaskršnjeg posta i uvek u subotu, dan uoči praznika Cveti.
Na Lazarevu subotu se beru mlade vrbove grane, koje se osveštavaju u crkvi i dele narodu, zbog čega se praznik i zove Vrbica.
Vrbove grančice simbolično predstavljaju ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, gde su ga dočekala deca. Na ovaj praznik deci se oko vrata stavljaju zvončići, a od vrbinih grančica prave se venčići za glavu.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Vrbica je dečji praznik jer je Hristos, prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.
Na ovaj praznik se bere i cveće koje se ne unosi u kuću, već potopi u vodu da prenoći, a sutra ujutru se, na Cveti, ukućani njome umivaju.
Paroh Danilo Nikolić naglašava da je danasšnji dan veoma važan za hrišćanstvo i dodaje da se mališani na ovaj način vraćaju našim korenima.

Običaj je da se mladi međusobno daruju cvećem. S obzirom na to da je praznik u vreme vaskršnjeg posta, crkveno pravilo je da nije dobro igrati i pevati. Mnoge porodice ovaj dan slave kao krsnu slavu, a trpeza je uvek posna.
Vrbica je za pravoslavne hrišćane praznik dečje radosti. Običaj je da deca na ovaj dan nose zvončiće, što simbolično predstavlja pozdrav Hristu, kada je ulazio u Jerusalim.
Danas se u pravoslavne hramove unose vrbove grane, koje tu ostaju do nedeljne liturgije, na Cveti, kada se obavlja ritual blagosiljanja vrbe.