DANAS JE VELIKI PETAK, PATRIJARH PORFIRIJE U USKRŠNJOJ POSLANICI KRITIKOVAO INDIVIDUALIZAM SAVREMENOG ČOVEKA

Pravoslavni hrišćani danas obeležavaju Veliki petak, dan kada je Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude. Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, ali i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije kritikovao je u Uskršnjoj poslanici individualizam i ukazao na opasnost od razmirica i dubokih nesporazuma u zemlji, istakavši da je liturgijski način života jedini odgovor na probleme.

Obeležava se strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se danas ne rade poslovi u polju i u kući.

Kada je reč o postu, on ne bi smeo da se svede samo na uzdržavanje od hrane jer je njego značaj pre svega u ljubavi , toleranciji i poštovanju.

Jedino što je bilo dozvoljeno na ovaj dan  jeste priprema za proslavu Uskrsa, pre svega farbanje jaja i to u crvenu boju, simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.

Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća, čuva se na posebnom mestu da se ne razbije. Pripisuju mu se posebna svojstva – lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Ko ne stigne danas, može da oboji jaja i sutra, pre sunca.

Stariji ljudi kažu: ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća.

Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije kritikovao je u Uskršnjoj poslanici individualizam i ukazao na opasnost od razmirica i dubokih nesporazuma u zemlji, istakavši da je liturgijski način života jedini odgovor na probleme.

– Sa velikim bolom, doživljavajući tragiku ratnih stradanja, širom sveta, a duboko svesni opasnosti od razmirica i dubokih nesporazuma koje su zahvatile i našu zemlju i krajeve, kao Crkva ne možemo da uputimo drugačiju poruku od ove: liturgijski način života, jedini je suštinski odgovor na ove probleme – istakao je patrijarh.

On je pozvao sve aktere društvenog života da radi dobra i napretka naroda grade mir, međusobno poštovanje i dijalog.

Patrijarh je naveo da je čovek savremene civilizacije život utemeljio na sebi, bez Hrista i drugog čoveka, da shvata sebe kao individuu, a da u drugom čoveku vidi neprijatelja koji mu ugrožava slobodu i njegovo biće.

Kako je istakao, otud je čovek savremene civilizacije počeo da stvara i jednonacionalne države i da se deli od drugih, smatrajući druge nepoželjnima i neprijateljima, što je rezultovalo katastrofama i izazvalo dva svetska rata, a nastavlja se i danas.

Patrijarh je ukazao da se treba suprotstaviti individualističkom načinu života i živeti „po primeru liturgijskog načina postojanja crkve“.

– U zajednici slobode sa Hristom i drugim čovekom, kako to pokazuje Liturgija, čovek predokuša svoje istinsko postojanje. Jedino u zajednici slobode, ljubavi sa drugim čovekom i Bogom, čovek postaje apsolutna i neponovljiva ličnost. U toj zajednici ljubavi s drugim i čitava priroda i sve što je oko nas nam je drago i dragoceno – naveo je patrijarh.

Prema njegovim rečima, liturgija pokazuje da je priroda data od Boga da ljudi od nje žive i da je čuvaju i prinose Bogu, jer je i nju Bog stvorio da postoji večno.               Patrijarh Porfirije ukazao je da su ljudi danas prirodu doveli do ruba propasti, izrabljujući je radi individualnog uživanja i da će i ljudi prestati da postoje jer su deo prirode.  Patrijarh je poslanicu završio tradicionalnim pozdravom „Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse“.