RAT U UKRAJINI DALEKO, ALI UTIČE I NA NAS
SUKOB Rusije i Ukrajine prerastao je u globalnu krizu. Poslednice trpi i Srbija, njena privreda i građani, prema proceni Centra za strateške analize Privredne komore Srbije iako ni na koji način na može da utiče na deeskalaciju dešavanja udaljenih hiljadu kilometara od naše zemlje.
TRŽIŠTA Rusije, Belorusije sve teže su dostupna našoj privredi zbog sankcija Zapada, dok je trgovina sa Ukrajinom nemoguća. Izvoz Srbije u Rusiju i Ukrajinu 2021. bio je oko milijardu evra. Zbog otežanog tranzita, problema sa osiguranjem, platnom prometu i padom rublje, izvov u Rusiju je ozbiljno ugrožen.
STOPA inflacija u Srbiji približava se dvocifrenoj brojki od 10 odsto, ali kurs dinara je stabilan, 117,6 dinara za evro. Dinar je depresirao prema američkom dolaru i švajcarskom franku, NBS i dalje održava referentnu kamatnu stopu na nivou od 1%, ali je moguće da u narednim mesecima dođe do blagog povećanja. U Srbiji i Evropi raste inflacija zbog viših cena energenata i hrane, a očekivano je da se ovaj trend nastavi.
CENE hrane su porasle jer su Rusija i Ukrajina najveći proizvođači žitarica. Srbija proizvodi dovoljno hrane, imamo i viškove žitarica, a očekuje se dalji rast cena ratarskih kulotura na međunarodnom tržištu. Snabdevanje domaćeg tržišta osnovnim namernicama je stabilno i nema nestašica. Poljopvrednici imaju problem zbog ograničenja izvoza pšenice, kukuruza i brašna čime ostaju bez veće zarade i novca potrebnog za ulaganje u dalju proizvodnju.
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da Srbija ima dovoljno brašna, ulja i šećera i da je, kada se pogleda kolike su zalihe, a kolike potrebe, te da je vreme da privrednici sa Vladom ponovo otvore pitanje izvoza, jer ne postoje razlozi da se proizvođači ograničavaju.
NEPREDVIDIV rast energenata ključni je problem za globalnu privredu. Rusija Evropi pokriva oko 40 odsto tražnje za gasom i 25 posto za sirovom naftom, dok je Srbija potpuno zavisna od ruskog gasa i iz Rusije nabavlja trećinu potrebne nafte. Najavljeno ograničenje uvoza gasa i nafte iz Rusije može ozbiljno da ugrozi našu privredu. Srbija od Rusije do kraja maja kupuje gas po ceni od 270 dolara za 1.000 kubika, ali nakon ovog roka očekuje se da će cena biti veća. Koliko, zavisiće od međunarodnog tržišta, ali i političkih odnosa Beograda i Moskve.
SVAKI sukobi razlog je za kašnjenja pojedinih privatnih, kao i stranih direktnih investicija. Ipak, infrastrukturni projekti u koje država investira idu po planu, ali postoji opasnost od rasta cena energenata i građevinskog materijala. Za sada nema najava da će se multinacionalne kompanije koje su iz Srbije izvozile na tržište Rusije odlučiti na dezinvestiranje.
RAST plata i penzija direktno je povezan sa vitalnošću privrede, inflacijom i stanjem u budžetu. Realni pad kupovne moći, rast cena energenata i sirovina, kao i produbljivanje deficita spoljne trgovine negatvino utiču na rast BDP-a, što smanjuje prostor za rast plata i penzija. Koliko negativan, zavisi od uvoza ruskih energenata, ali i spremnosti države da pomogne privredi i stanovništvu.
Ipak, ono što je izvesno je da sukob u Ukrajni predstavlja veću opasnost po srpsku privredu od pandemije, jer mnogo toga ne zavisi od nas. Ukoliko bi sukobi prestali danas, ekonomske posledice, u smislu nepoverenja Zapada prema Rusiji, sankcija i geopolitičkih izmena vodećih privreda, mogle bi trajati pet do deset godina, možda i duže, smatraju u PKS.
