SPC I VERNICI OBELEŽAVAJU VELIKI ČETVRTAK I PRIPREMAJU SE ZA VASKRS U NEDELJU
Srpska pravoslavna cerkva i vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak u znak sećanja na Tajnu večeru, poslednji obed Isusa Hrista dok je sutra Veliki petak, dan kada je Isus Hrist osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za sve ljude. Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, ali i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Na Veliki četvrtak, obeležavaju se četiri događaja: sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitvu i izdajstvo sina Božijeg.
Dan pre nego što je raspet Hristos se sa učenicima vratio u Jerusalim i zajedno sa njima večerao. Dao im je hleb – koji je simbolisao njegovo telo; i vino, kao simbol njegove krvi, čime je ustanovljena Sveta tajna pričešća koja se do danas praktikuje.
Nakon večere je apostolima oprao noge sa ciljem da njima, a kroz njihovo širenje jevanđelja i narodu, pokaže koliko je važno da služimo jedni drugima.
Tokom večere Hrist je rekao da će ga jedan od njih izdati, što se, prema Bibliji i dogodilo. Izdao ga je Juda Iskariotski za 30 srebrenika koje mu je platio jevrejski sveštenik Kajafa.
Na Veliki četvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog. Uveče, čita se dvanaest odlomaka iz Jevanđelja o stradanju Hristovom. U crkvama, vezuju se zvona, jer su ona znak radosti.
Ponovo će se čuti tek na Vaskrs. Do tada, bogosluženja najavljuju se klepalima.
Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji se, ove godine, zbog epidemije, mogu pričestiti u svom domu, u dogovoru sa sveštenikom.
Pripremaju se i čestice za pričešćivanje bolesnih tokom cele godine.
Narod veruje da se i najvećim grešnicima koji se pričeste na Veliki četvrtak opraštaju svi gresi.
Pravoslavni hrišćani sutra obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, ali i uvod i priprema za najveći hrišćanski praznik – Vaskrs.
Obeležava se strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se danas ne rade poslovi u polju i u kući.
Kada je reč o postu, on ne bi smeo da se svede samo na uzdržavanje od hrane jer je njego značaj pre svega u ljubavi , toleranciji i poštovanju.
Jedino što je bilo dozvoljeno na ovaj dan jeste priprema za proslavu Uskrsa, pre svega farbanje jaja i to u crvenu boju, simbol prolivene krvi Hristove i novog života koji se rađa iz njegove svesne žrtve.
Prvo crveno jaje naziva se čuvarkuća, čuva se na posebnom mestu da se ne razbije. Pripisuju mu se posebna svojstva – lekovitost, plodotvornost, zaštita od grada i zlih sila. Ko ne stigne danas, može da oboji jaja i sutra, pre sunca.
Stariji ljudi kažu: ako na Veliki petak pada kiša, neće biti šljiva, ako je toplo i sunčano očekuje se veliki rod voća.
Uskrs se po Julijanskom kalendaru ove godine obeležava u nedelju 5. maja,
