U LESKOVCU ODRŽANA CENTRALNA DRŽAVNA CEREMONIJA OBELEŽAVANJA 27 GODINA BITKE NA PAŠTRIKU

Centralna ceremonija obeležavanja 27 godina od Bitke na Paštriku održana je danas u Narodnom pozorištu u Leskovcu, Odbranom na Paštriku 1999.godine u toku NATO agresije sprečen je ulazak teroritsta na teritoriju Savezne republike Jugoslavije i stvorene su osnove za potpisivanje mirovnog ugovora. Po rečima ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Srbija prvi put na državnom nivou danas u Leskovcu obeležava bitku na Paštriku.

Kada je postalo jasno da u rejonu karaule Košara neprijatelj na može da probije liniju odbrane Vojske Jugoslavije, počeo je novi napad OVK terorista na planinu Paštrik. Pokušaj kopnene ofanzive OVK snaga, potpomognute snagama NATO-a, ali i regularnim jedinicama vojske Albanije, započeo je napadom na karaulu Gorožup, koja se nalazi u neposrednoj blizini Prizrena.

Počivši General-major Božidar Delić, komandant 549. motorizovane brigade: „Cilj je bio da se po svaku cenu na drimsko-kosovskom operativnom pravcu napravi prodor, da se zauzme Prizren, da se produži preko prevoja Dulje ka Kosovu i da se dovede Savezna Republika Jugoslavija u nepovoljan položaj kada počnu pregovori o primirju“.

26. maja 1999. u ranim jutarnjim satima počeo je napad na položaje Vojske Jugoslavije. Otvorio se front dužine oko šest kilometara. Brojne neprijateljske snage napadale su naše položaje na kojima je u trenutku napada bilo oko 400 vojnika, graničara iz 55. graničnog bataljona i pripadnika 549. motorizovane brigade.

Najintenzivnija dejstva su bila prema karauli Gorožup.
Vrh Paštrika su oni zauzeli i mi čak i kada smo povratili kompletnu teritoriju nismo hteli da povratimo vrh Paštrika. Upravo zbog toga da avijacija neprijatelja, da smo se mi nalazili na tom vrhu, ona bi jednostavno sve naše ljude izbrisala sa par bombardovanja ili dejstvom topova sa aviona A 10. Karaula Gorožup je zauzeta jednoga dana i ljudstvo, graničari, dobrovoljci su se povukli oko 300 metara od karaule, jer su i dobili od mene takvo naređenje, da bi me posle sat vremena pozvali graničari i saopštili da su se vratili u blizinu karaule i da treba samo još jedan skok, 50 metara, bombe, i ponovo da se vrate u svoje rovove . U stvari na karaulu nisu mogli da se vrate jer karaula je samo bila jedna gomila kamenja. I možda posle 10 do 15 minuta oni su izvestili „karaula je naša”.

Istoga dana formira se Istureno komandno mesto, kako bi oficiri koji vode bitku bili što bliže liniji fronta. Do kraja večeri na Paštrik dolaze i nove snage Vojske Jugoslavije. Front se stabilizuje i u narednim danima sa teritorije Jugoslavije proterani su svi OVK teroristi koji su prvog dana napada uspeli da se ukline u našu teritoriju.

Brigadni general Stojan Konjikovac, komandant Isturenog komandnog mesta na Paštriku: „Po dolasku ojačanja mi smo imali oko 1.000 vojnika ukupno. Na samoj granici 600 do 700 vojnika. Posle stabilizacije stanje na frontu, narednih dana do 31. maja, svaki dan bile su borbe“.

Snage Vojske Jugoslavije nanele su ogromne gubitke neprijatelju. Prema zvaničnim podacima kosovske Komisije za verifikaciju statusa veterana, u operativnoj zoni Paštrik poginula su 453 pripadnika OVK snaga, a više od 700 njih je ranjeno. Gubici neprijatelja bili su u borbama na Paštriku 20 puta veći. Kada se videlo da pešadijski napadi OVK terorista ne donose rezultate, otpočelo je NATO bombardovanje položaja Vojske Jugoslavije. Dejstvovala je i strategijska avijacija koja može da nosi nuklearne bombe. 549. motorizovana brigada je jedina jedinica koja je tih dana gađana tepih bombama.

Na Paštriku je poginulo 26 pripadnika Vojske Jugoslavije, a više od polovine žrtava stradalo je usled dejstva NATO avijacije.

U prisustvu predstvnika Vlade, ministarstava Vlade RS ,BIAe, lokalnih samouprava Jablaničkog okruga i grada Leskovca, kao BIA minutom ćutanja je na centralnoj državnoj ceremoniji obeležavanja 27 godina od bitke na Paštriku u leskovačkom Narodnom pozorišta odata počast poginulima na Paštiku, kao i preminulim generalima Nebojši Pavkoviću i Božidaru Deliću.

Vodnik Velibor Boševski , pripadnik 549.motorizovane brigade, izrazio je najdublji pijetet prema poginulim saborcima ističući da su dali najvrednije što su imali svoje živote, jer komanda generala Delića je glasila ,,Nema nazad, iza je Srbija”.

U ime porodica poginulih Vesna Stefanović, čija sestra Sladjana Stanković poginula na Paštriku, kazala je da se njena sestra rano počela da bavi humanitarnim radom. Već prvog dana se prijavila u dobrovoljce, a porodica je znala da je vidi poslednji put.

Po rečima ministarke za rad , zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milice Djurdjević Stamenkovski , o bici na Paštriku se dugo ćutalo, a ta bitka ne sme da bude tema smeštena u muzejske vitrine.
Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koju je predvodio vršilac dužnosti pomoćnika ministra za budžet i finansije Goran Momčilović, položila je danas u kasarni „Vojvoda Petar Bojović“ u Leskovcu venac kraj spomen-obeležja poginulim pripadnicima Vojske i Policije, povodom obeležavanja 27. godišnjice Bitke na Paštriku.

Vence su položili ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, lokalne samouprave, boračkih i udruženja veterana i članovi porodica poginulih boraca.

Za izuzetne rezultate u suprotstavljanju agresoru i za pokazano herojstvo u ratu, 549. motorizovana brigada je odlikovana Ordenom Narodnog heroja.

Spomen obeležje sastoji se od monumentalnog postamenta na kome su ispisana imena pripadnika svih jedinica Vojske i Policije koji su poginuli tokom borbenih dejstava 1998. i 1999. godine u zoni odgovornosti 549. mehanizovane brigade, a koja je obuhvatala teritorije opština Prizren, Orahovac, Suva Reka, Đakovica i Gora.
Povodom obeležavanja 26. maja, godišnjice Bitke na Paštriku, svi zainteresovani građani mogu besplatno obići stalnu postavku Vojnog muzeja „Junaci otadžbine – poginuli za vreme NATO agresije 1999. godine“, izloženu u izložbeno-galerijskom prostoru u Balkanskoj ulici.

Izložba je posvećena poginulim i nestalim braniocima otadžbine tokom oružanih dejstava na teritoriji AP Kosovo i Metohija od 10. februara 1998. godine, kao i tokom odbrane otadžbine od NATO agresije u proleće 1999. godine.

Postavka svedoči o teškim stradanjima i razaranjima tokom agresije, ali i o hrabrosti, dostojanstvu i patriotizmu pripadnika vojske koji su pružili otpor daleko nadmoćnijem protivniku.

Ulaz je besplatan za sve posetioce 26. i 27. maja do 17.00 časova, uz stručno vođenje kustosa.