VELIKI PRAZNIK ZA PRAVOSLAVCE

Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju jednog od najpoštovanijeg sveca u hrišćanstvu u vezi sa kojim se pominju mnoga čuda i neobjašnjiva isceljenja Svetog Vasilija Ostroškog.

Ovaj svetac je rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Nakon što je završio manastirsku školu, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.

Vršio je službu je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u najvećoj pravoslavnoj svetinji, manastiru Ostrog u Crnoj Gori.

Nadaleko su poznata njegova, kako se u narodu veruje, čudotvorna dela, a takođe se veruje da je upravo njegov duh zaslužan za isceljenja bolesnih. Tako, veliki je broj izvora koji svedoče o tome da su molitve koje ljudi posvećuju ovom svecu u potpunosti uslišene. Svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu.

Veruje se da se na dan Svetog Vasilija Velikog ne treba svađati, jer će ljude u protivnom cele godine terati baksuz, dok se u nekim krajevima veruje da se posebno treba čuvati da vas neko ne prevari.

U nekim krajevima se verovalo da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.