PRAVOSLAVNI VERNICI DANAS SLAVE KRSTOVDAN

Krstovdan je praznik, koji pravoslavni vernici proslavljaju dva puta godišnje. Prvi se slavi 18. januara, a drugi, jesenji Krstovdan, danas, 27. septembra. Ovaj dan se obeležava u slavu časnog krsta, a jedan od najvažnjijih običaja je ustanovljen post. 

Praznik Krstovdan obeležava se u sećanje na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hrist.

Časni krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. Prvo uzdizanje ili vozdviženje Časnog krsta dogodilo se 326. godine i od tada on se nalazi u srerbrnom kovčegu u Hramu Hristovog vaskrsenja, koji je carica Jelena potom podigla na Golgoti.

Taj dan slavi se i kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. Obeležen je crvenim slovom.

U zavisnosti od mesta, širom Srbije, praktikuju se različiti običaji, ali jedan je verski i opšteprihvaćen, a to je strog post na ovaj praznik. U nekim krajevima postoji verovanje da danas treba jesti samo hleb i grožđe, jer je ovo voće simbol slatke pobede i plodnosti, a smatra se i da privlači sreću i obilje.

Za ovaj praznik, vezuje se izreka, još iz starih dana, koja glasi: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”. Izbegavaju se fizički poslovi, ali ne da se ne bi radilo, već da bi ljudi, tokom dana, imali vremena za molitvu.

Na zimski Krstovdan sveti se vodica, a na jesenji, prema običaju, treba u dom uneti osveštan bosiljak, biljku za koju se veruje da štiti dom od negativne energije i simbolizuje mir.

Još jedan običaj, zadržao se do dana današnjeg, a to je da na Krstovdan, treba vratiti sve dugove.